О књизи: 2001. / Кесијена сестра близнакиња, Лиса, извршила је самоубиство и тиме своју бесмртну душу осудила на вечне муке у ватреном паклу. Неколико година касније, Кеси је пронашла пут који јој је омогућио да оде у пакао да покуша да спасе душу своје сестре. Кеси је мислила да зна све о паклу из легенди и древних списа, али када је тамо, открила је да се пакао, током миленијума постојања, трансформисао из ватреног пакла у ужурбану метрополу, пренасељену грешним душама са небодерима који се назиру, систематизованим злом и бескрајна суровост .Пакао је град. Протеже се буквално у бесконачност, пакао је лавиринт дима и будна ноћна мора. Безбројне канализационе решетке избацују пламен који се диже из древне реке која је миленијумима беснила испод градских улица. У свим деловима проклетог града уздижу се куле са сатом, али на њиховим бројчаницима нема бројева; време се овде не мери у секундама или сатима, мери се у суровости и очају. У центру овог хаоса од камена, дима, покоља и ужаса стоји зграда Мефисто од 666 спратова, у којој гаргојли шетају по ветром завејаним платформама, а на чијим највишим таванима су становници града обешени и остављени да труну вековима. Усамљени станар на последњем спрату гледа на своју област са осмехом светлим од хиљаду сунаца. Овде су сви мртви, али сви овде живе заувек. Добродошли у Мефистопољ! Добродошли у град пакла!